INTERVJU SA REISU-L-ULEMOM BIH MUSTAFOM EF. CERIĆEM

    Elif:
    Nesumnjivo Husein-pašina džamija u Pljevljima predstavlja dragulj islamske arhitekture na Balkanu. Da li će i na koji način njena restauracija biti osvježenje svim Pljevljacima koji žive ovdje i onim koji žive u dijaspori?

    Reisu-l-ulema Mustafa ef. Cerić:
    Naravno da je Husein-pašina džamija dragulj i da je teško riječima iskazati šta ona znači za Pljevlja a i za sve nas muslimane na Balkanu. Ovdje u Pljevljima sam se više osjećao da pripadam Balkanu nego da pripadam jednom regionu ili jednom mjestu. Čini mi se da bih volio da mogu ovako češće dolaziti i da malo dobijem tu dimenziju, jer kad smo u Sarajevu mi se onda reduciramo samo na jedan problem, jedan osjećaj.
A isto tako i vi odavde bi trebali da se malo više družite sa nama. Možda je Husein-pašina džamija razlog da počnemo razmišljati o sebi kao o mulsimanima Balkana, jer imamo iste probleme i poteškoće. Pa kad imate nekog takvog ko ima iste probleme i iste aspiracije onda bi ti ljudi trebali da se uzdruže pa će im bit lakše da svoje probleme rješavaju. Ja se nadam da će Sinan-pašina džamija u Čajniču, također, biti razlog tome. Volio bih da se napravi bratimljenje između Husein-pašine i Sinan-pašine džamije. Bilo bi dobro da ljudi iz Pljevalja i Čajniča nekako povežu pa da Pljevljaci pomognu restauraciju Sinan-Pašine džamije a Čajničani pomognu restauraciju Husein-pašine džamije. Dakle, bilo bi to jako dobro.

    Elif:
    Vaš dolazak na ovu donatorsku konferenciju predstavlja značajnu podršku projektu restauracije Husein-pašine džamije. Međutim, da li ima pomaka u izgradnji i renoviranju Ferhadije u Banjoj Luci i drugih islamskih spomenika na području BiH?

    Reisu-l-ulema Mustafa ef. Cerić:
    Ima pomaka. Ferhadija u Banja Luci je završila prvu fazu obnove. Sada pripremamo drugu fazu. A ta prva faza se sastoji u tome što smo ove godine izvršili sanaciju temelja i ustanovili da je statika Ferhadije džamije dobra. Dogodine na proljeće startujemo sa, ako Bog da, zidanjem Ferhadije džamije, za što je potrebno oko dva miliona maraka. To su ukupni troškovi za drugu fazu obnove Ferhadije džamije. Ove godine smo pokrenuli obnovu Aladža džamije. Prva faza je priprema kamenja, materijala koji je bačen na obalu Drine ispod Kazneno-popravnog doma u Foči. Do sad nam nije bilo dopušteno pristupiti toj lokaciji a sada to možemo učiniti. Ja sam bio tamo. Vadi se kamen iz tog smetljišta gdje je bačen. Onda se prelazi na harem Aladže džamije. Nadam se da će ova prva faza uskoro biti gotova, poslije toga ćemo pristupiti drugoj fazi obnove Aladže džamije. Pozivam čitaoce vašeg lista, posebno one u dijaspori, da se uključe u obnovi Husein- pašine, Sinan-pašine, Ferhadije džamije u Banja Luci i Aladže džamije u Foči, jer su to stubovi našeg postojanja.

    Elif:
    Na koji način sačuvati džamije od rušenja u jednom drugom, nazovimo, ideologijskom smislu?

    Reisu-l-ulema Mustafa ef. Cerić:
    Mi ovdje, muslimani, na Balkanu znamo ko smo i šta smo. Do sada smo sačuvali svoj identitet koji nosimo duboko u duši. Priča i dijalog koji imamo sa onima koji imaju nešto drugačiji pristup tumačenja islama mene ne plaši. Koliko ja mogu vidjeti, mi smo otporni na to i mi ćemo sačuvati svoj identitet na Balkanu. Mi smo sada otvoreni. Imamo slobodu i nismo više konzervirani u jedan prostor. Mnogo imamo kontakata sa čitavim islamskim svijetom i naravno da kroz te kontake dolazimo u susret sa raznim ljudima, mezhebima i neki ljudi poprimaju te navike i običaje ali vremenom vidimo da je bilo mnogo onih koji su bili vrlo zagrijani za neki mezheb ali se vremenom vraćaju u kolotečinu koju mi imamo. Zato nema razloga za paniku. Ali trebamo biti oprezni za tu činjenicu i da jasno i glasno kažemo svima da mi znamo ko smo i šta smo, te da nema potrebe da se izvinjavamo za svoj islam. Ni onima koji kažu da nismo dovoljno muslimani, niti onima koji nam kažu da smo previše muslimani. Jer mi imamo one koji nam dođu iz Evrope koji kažu da smo previše muslimani i to sa onom dozom za koju nam ovi kažu da nismo dovoljno muslimani. Prema tome i jedni idrugi su ukrivu. Ja mislim da mi i mamo Kur'an, Sunnet i našu tradiciju, kao i dosad, Allah će nam pomoći da budemo i ostanemo muslimani.

    Elif:
    Kako ocjenjujete rad Mešihata IZ Crne Gore i vašu saradnju sa tom institucijom?

    Reisu-l-ulema Mustafa ef. Cerić:
    Vrlo dobro. Mislim da su se, zahvaljujući reisu Rifatu Fejziću, u zadnje vrijeme kontakti sa Mešihatom IZ CG intenzivniji i češći. Njegov sekretar, Bajro ef. Agović, je više puta posjetio Sarajevo. Čini mi se da Preporod dolazi u Podgoricu. Mi smo imali zvaničnu posjetu u CG i bili u njoj primljeni jako lijepo od najviših zvaničnika CG. Imali smo susrete sa muslimanima, imali smo zajednički namaz u Rožaju na stadionu, posjetili smo medresu. Imali smo sergiju za medresu na prostoru BiH. Ja sam volio da je više novčanih sredstava bilo, ali mi nećemo prestati da pomažemo koliko budemo mogli sa svoje strane. Mislim da postoje otvorena vrata za studente iz CG da studiraju na našim fakultetima i kada medresa bude otvorena mi ćemo pružiti svaku pomoć kojoj medresi treba u vidu knjiga, nastavnika, programa, i sl. Dakle, medresa može računati na našu pomoć. U tom smislu formalno mi nismo jedna Zajednica, ali praktično funkcioniramo kao jedna Zajednica. Komunikacije su vrlo otvorene. Koliko sam razumio i mislim da bi bilo dobro da Mešihat IZ izrazi želju da bude posmatrač na sjednicama Rijaseta IZ i da te odnose još više učvrstimo. Milsim da je dobro da reis Fejzić ima informacije šta se događa u njegovom okruženju, da čuje šta misle muftije Hrvatske i Sandžaka, te da oni čuju šta on misli. Ja želim pohvaliti vlasti u CG što, čini mi se, daju više prostora djelovanja Mešihatu. Ali mislim da to nije dovoljno. Mešihat treba tražiti još više mjesta jer je puno toga zapuštano i mnogo je toga što treba nadoknaditi. Što se tiče medrese u CG, ona je posebno potrebna kao srednja škola jer se Evropa sada interesira za školovanje imama. Crna Gora je to imala nekad i ona treba to imati i sada. Ja očekujem od Vlade da pomogne Mešihatu da tu medresu što prije završe i da se onda na taj način mi zaštitimo od nekih utjecaja koji nisu dobro došli, ili nisu primnjenjivi na Balkanu. A to se može najlakše ostvariti preko medresa. Mi to ne možemo raditi nikakvim dekretima, progonima, zabranama, istjerivanjem vještica, već možemo radom. A Mešihat IZ Crne Gore, koliko ja vidim, sada ima pretpostavke da sada radi mnogo više, mnogo aktivnije uz podršku naravno muslimana u Crnoj Gori a onda uz razumijevanje vlasti Crne Gore.

    Elif:
    Kako je Vaše gledište na perspektivu muslimana u Crnoj Gori?

    Reisu-l-ulema Mustafa ef. Cerić:
    Ja sam po prirodi optimista. Ali mislim da muslimani u CG imaju velike mogućnosti da budu primjer drugima. Kolko je meni poznato IZ Crne Gore kaže da je to najstarija Islamska Zajednica na Balkanu. Pa eto nek im bude. Nama je drago, neka su oni najstariji ali potom onda moraju biti najbolji primjer drugim Islamskim zajednicama na Balkanu. Pa se nadam da će se to dvoje sastaviti: starost, mudrost i mladost koja treba još više da pokaže kako treba raditi na Balkanu.

    Elif:
    Vjerovatno doživljavate Rijaset BiH i muslimane u njoj predstavnicima evropskog islama. Kakav udio u tome imaju ovdašnji muslimani sa svojim vjerskim predstavnicima i institucijama?

    Reisu-l-ulema Mustafa ef. Cerić:
    Mi smo naravno, na Balkanu. Evo, sad nas zovu zapadni Balkan. Ove političke aktivnosti koje imaju veze sa evropskim integracijama i transatlanskim integracijama naravno da mi kao Islamska zajednica ne možemo biti ravnodušni prema tome što se događa i mi ćemo morati da se uključujemo sa svojim „proizvodom“ kad je riječ o našem predstavljanju islama. Ja sam, opet kažem optimista i mislim da muslimani koji žive u Evropi a posebno doseljenici ili emigranti, mogu puno toga naučiti od nas, posebno u procesu institucionalizacije islama u Evropi. Ali i mi ovdje možemo od njih naučiti jer ne možemo kazati da mi sve znamo. Ima nekih stvari koje mi možemo naučiti od muslimana koji žive u Londonu, Parizu, Berlinu, itd. Najbolje je da možemo biti u stanju komunicirati sa muslimanima u Evropi, a da bi smo to mogli mi moramo imati dobre škole, što znači moramo učiti jezike, moramo se otvoriti, i moramo podići svoju razinu intelektualnog, duhovnog i svakog drugog napretka. To moramo uraditi kako bismo mogli biti ravnopravni u toj debati oko sudbine Evrope i muslimana u njoj u ovom stoljeću. Bez sumnje, ovo stoljeće, po meni, bit će u znaku rješavanja muslimanskog pitanja u Evropi. To je trenutno najakutnije i najaktuelnije, i ja se usuđujem kazati najvažnije pitanje za Evropu i ono će odrediti kakva će biti sudbina Evrope. Naravno, Evropljani neće prizanti to. Još su oni umišljeni, još imaju predrasude prema islamu i muslimanima, ali ja mislim da će se vremenom pokazati da je muslimansko pitanje ključno pitanje za Evropu i ključno pitanje za unutarnje integracije Evrope, odnosa Evrope i položaja Evrope u svijetu. Jer pitanje islama u Evropi nije samo pitanje muslimana. To je pitanje Evrope. Onaj ko ne priznaje i negira, uvjetno rečeno, više od milijardu stanovnika Zemlje on čini štetu samom sebi. On time nikako ne pravi štetu tim ljudima. A s druge strane nama muslimanima je dovoljno što nas Bog priznaje (we kefa billahi šehida). Prema tome nama ne treba priznanje Evrope da smo muslimani, nama je dovoljno da Bog zna i da mi znamo da smo muslimani. Ali naravno postoji nešto u tom kontrektnom povijesnom kontekstu, ekonomiji, politici, odnosima Istoka i Zapada, Evropa treba da nas moli i traži od nas da pristanemo da nas ona prizna, jer je to u korist Evrope. Ja mislim da će vrlo brzo doći vrijeme kad će Evropa tako početi razmišljati.

    Elif:
    Utisci sa konferencije i poruka čitaocima Elifa i Monteislama?

    Reisu-l-ulema Mustafa ef. Cerić:
    Naravno uvijek mi je lijepo biti ovamo na istoku, a posebno mi je lijepo biti u Pljevljima, zato što imaju, fine ljude, stasite, lijepe, prijatne, umjerene, i naravno usput dobar sir i vrlo ukusnu hranu. Samo ne znam ko na koga utiče: da li prave dobar sir zato što su dobri ljudi, ili što je sir dobar pa su i oni dobri. To ću ostaviti njima da presude. Ali u svakom slučaju bilo mi je jako lijepo. Počašćen sam i nadam se da će se Husein-pašina džamija ubrzo otvoriti, pa ako me podsjete na njeno otvaranje, ja ću se tom pozivu sa zadovoljstvom odazvati. Hoću da vam kažem da vas mi u Sarajevu mnogo volimo, cijenimo, da nam je drag svaki vaš uspjeh. Mi smo jedno. Vi ste s nama gdje god mi bili. Čuvajte sebe i svoju porodicu, obnavljajte džamije. Sarajevo je vaš grad. Treba da se uvažavamo, čuvamo i pazimo jedan drugog. Muslimani se u svijetu najviše vole. Posebno kada se ta ljubav poredi sa Evropom, ali muslimani se manje poštuju međusobno nego što se poštuju Evropljani međusobno. Kada bi se muslimani poštovali međusobno kolko se vole, onda im nebi bilo kraja.
Želim puno uspjeha Elifu i Monteislamu. Elif stiže u moj ured i ja ga redovno pregledam. Ima lijepih članaka, mada bih volio da se Elif još više razvija i da postane prava novina. U tom cilju neka sarađuje sa Preporodom. Evo ja dajem nalog glavnom i odgovornom uredniku Preporoda da tu saradnju na adekvatan način unaprijedi.

    Svim muslimanima u Crnoj Gori želim čestitati Kurban-bajram riječima,
    BAJRAM ŠERIF MUBAREK OLSUN

Razgovarali: Jakub Durgut i Džemo Redžematović

(http://www.monteislam.com)

06/01/2007