Želiš ili žališ

Želiš ili žališ

Uvažena braćo u islamu!

Čovjek želi i žali. Svi mi nešto želimo i za nečim žalimo. Svako od nas bi volio da mu se ostvare određeni snovi i planovi ali bismo, isto tako, silno željeli da možemo vratiti vrijeme i neke stvari promijeniti, ali ne možemo. Umjesto toga jadikujemo pa govorimo: „Kamo sreće da to nisam uradio!“, „Kamo sreće da nisam ni išao!“ ili „Kamo sreće da sam to znao!“. Ima i onih koji će reći kako u životu ni za čim ne žale i ništa ne bi mijenjali. Mogu se složiti i s tim ali je takvih malo. Puno je više onih koji jadikuju.

Čak i časni Kur'an spominje ljude koji jadikuju:

„Kamo sreće da sam zemlja ostao!“ (Nebe – 40)

„Kamo sreće da sam se za ovaj život pripremao!“ (Fedžr – 24.)

„Kamo sreće da mi knjiga moja ni data nije!“ (Hakkah – 25.)

„Kamo sreće da tog i tog za prijatelja uzeo nisam!“ (Furkan – 28.)

„Kamo sreće da smo Allahu i Poslaniku pokorni bili!“ (Ahzab – 66.)

„Kamo sreće da sam se uz Poslanika pravog puta držao!“ (Furkan – 27.)

„Kamo sreće da sam s njima bio, veliko dobro bih osvojio!“ (Nisa – 73.)

Možemo li primijetiti šta je zajedničko svim ovim jadikovanjima? Naravno, sva ova jadikovanja govore oni koji su već mrtvi i koji su za života propustili svoju šansu da zasluže Allahovu milost i učine dobro. Zato se kaju i jadikuju.

Međutim, mi smo još uvijek živi i imamo svoju priliku. Upravo zato nas naš Gospodar na vrijeme upozorava, da se ne bismo kasnije kajali.

„Kamo sreće da sam s njima bio, veliko dobro bih osvojio!“ S kim je to on trebao biti i kakvo dobro je propustio? Naravno, trebao se držati svog džemata i čestitih ljudi koji su se u dobru takmičili. Trebao je biti uz one koji su zbijali svoje saffove i međusobno se voljeli i poštovali. Trebao je biti na strani dobra i dobrih ljudi. Trebao je jer bi tako postigao veliko dobro koje mu je promaklo. Nemojmo dozvoliti sebi da kukamo i jadikujemo na ovaj način!

„Kamo sreće da smo Allahu i Poslaniku pokorni bili!“ A kome su, onda, bili pokorni? Kome su robovali? Novcu, strastima, ugledu, ljudima...? Vjernik je pokoran Allahu i samo Njemu robuje i pokoran je Poslaniku i njegov sunnet slijedi. Vjernik samo pred Allahom glavu poginje, zbog Njega mrzi i voli, zbog Njega se ljuti i raduje. Vjerniku je Poslanik, a.s., najljepši uzor koga slijedi i čiju riječ i savjet sluša. Nemojmo dozvoliti sebi da jadikujemo jer smo druge slijedili i drugima robovali!

„Kamo sreće da tog i tog za prijatelja uzeo nisam!“ Ko mu je bio prijatelj? Zasigurno neko ko ga je na zlo navraćao i na krivi put navodio. Prijatelj ti je onaj koji te u dobru podržava ali ti i na greške ukazuje. Prijatelj će ti, kad zaslužiš, podršku pružiti ali, opet kad zaslužiš, i kritiku uputiti, makar ti to nekad i ne bilo drago. Prijatelj će biti uz tebe i kad ti je lahko i kad ti je teško. Allah Uzvišeni je za Svog prijatelja uzeo Ibrahima, a.s.. Muhammed, a.s., je kao prijatelja imao čestitog i pobožnog Ebu Bekra. Ko je moj i tvoj prijatelj? Je li to neko ko na dobro navodi ili neko od koga samo glava boli? Nemoj dozvoliti sebi da se zbog prijatelja kaješ i jadikuješ onda kada bude kasno!

„Kamo sreće da sam se za ovaj život pripremao!“ Svi znamo da nakon ovog života ima drugi život jer svi u Onaj svijet vjerujemo. Ali, pripremamo li se za to? Puna su mezarja onih koji su govorili: „Neka, ima vremena!“ Smrt nam svakodnevno vazi. Svakodnevno na Onaj svijet odlaze i mladi i stari, i žensko i muško, i bogat i siromah. I opet: „Kamo sreće da sam se za ovaj život pripremao!“ A za šta se pripremamo? Ima vremena!? Recimo da ima. Recimo da je ostalo još pet, osam, petnaest ili trideset godina. Fin period, ali šta onda? Ne dozvoli sebi da budeš od onih koji će kukati govoreći: „Kamo sreće da sam se za ovaj život pripremao!“

„Kamo sreće da sam zemlja ostao!“ Koliko očajan i jadan mora biti neko da ovako jadikuje i da ovo poželi? Samo totalni gubitnik! Međutim, i taj totalni gubitnik zna da je nekada bio zemlja jer ga je Allah upravo od zemlje stvorio i u zemlju vratio. Od silnog očaja i jada i zato što je protračio i u ničemu proveo, zato što cilja nije imao i zato što ni do čega nije držao; zato je, siromah, poželio da ga Bog nije ni stvorio. A stvorio ga je; i njega, i tebe, i mene i to ne bez razloga nego s jasnim ciljem, svrhom i smislom. Stvorio nas je da Njemu robujemo, dobro činimo i da Mu se kao takvi vratimo. Ne dozvoli sebi da budeš ovakav gubitnik nego se prihvati svoje obaveze i odradi je najbolje što možeš!

„Kamo sreće da mi knjiga moja ni data nije!“ Sve bi to bilo lahko da nije „knjige“. A, ima knjiga. Imaju tri knjige i to dobro zapamti. Jedna je ispisana a dvije pišeš sam. Prvu knjigu ispisao je melek, još dok si bio u utrobi majke. Tvoj život, nafaka, smrtni čas, sve je to u njoj. Druga knjiga je namaz. Za njega Kur'an kaže da je „kitaben mevkuta“ – tempirana knjiga. Naravno, tempiranu knjigu namaza ispisuje onaj ko namaz obavlja. Treća knjiga je kitab koji će vjernicima biti dat u desnu ruku a nevjernicima u lijevu ruku ili iza leđa. To je kitab koga su ispisivali meleki, časni pisari, „kiramen katibin“. Ta knjiga nije izostavila ni najmanju sitnicu, ništa od onoga što smo kazali ili uradili a pisari su pisali onako kako smo im mi, svojim djelima diktirali. To je knjiga života, tvoj dosije, cjelokupan arhiv. Ipak, ključni detalj je to da još uvijek ti diktiraš melekima. Ti im naređuješ šta će pisati. Uradiš dobro – zapisano! Uradiš loše – opet zapisano! Ako, slučajno, zaboraviš šta si radio, tvoja knjiga će ti biti predana u ruke. U koju ruku? Do tebe je. Nemoj dozvoliti sebi da zažališ i poželiš da ti knjiga nije ni data! To bi značilo da si propao.

A ne mora biti tako. Zašto?

Nisi mrtav. Naprotiv, živ si i još uvijek imaš svoju šansu.

Tvoja šansa je u tome da na vrijeme shvatiš da je najbolji mogući izbor da budeš uz džemat i one koji dobro čine. Tvoja šansa je da pogneš glavu pred Allahom i slijediš Njegovog Poslanika. Šejtan te zavodi na krivi put i plaši te siromaštvom a Allah ti želi dobro i obećava ti ugodan život ako budeš slijedio Njegovu uputu i Poslanika.

Tvoja šansa je da dobro otvoriš oči i razmisliš ko ti dobro želi i s kim svoje vrijeme provodiš. Ti diktiraš svoju knjigu i samo po njoj će ti se suditi.

Zato, imaš vremena ali pazi šta diktiraš.

Bože, daj da samo Tebi služimo, da svoju knjigu dobrim ispisujemo, da se s dobrim ljudima družimo i da u dobru živimo, AMIN!

Čaršijska džamija u Prozoru

22. septembar 2017.g.

Safet ef. Pozder