Pitanje:
Selam alejkum. U jednom beogradskom džematu prošlog Ramazana desila se jedna neprijatna situacija, koja je unijela dosta nemira u džematu, i prijetila da polarizuje džemat. Naime, akšam namaz u džematu u mesdžidu, uz dogovor imama i većine džematlija je godinama klanjan nakon iftara džematlija u njihovim domovima, tj. pola sata prije nastupanja jacijskog vremena, jer se radi o velikom džematu koji se prostire na velikoj površini i većini džematlija bi bila otežavajuća situacija da hurmom i vodom iftare u mesdžidu a onda klanjaju akšam, a potom odu svojim kućama na večeru pa se ponovo do jacijskog vremena vrate u mesdžid radi klanjanja jacije i teravih namaza. Ljudi koji žive u blizini mesdžida (njih petoro/šestoro) je odlučilo da iftare u mesdžidu i klanjaju akšam namaz, što je dovelo do revolta svih ostalih džematlija a i samog imama jer se na taj način uspostavljaju dva džemata u istom mesdžidu i ne poštuje se dogovor koji je praktikovan dugi niz godina.
Pitam vas, da li je u našem slučaju bolje, svrsishodnije, ispravnije iftariti u mesdžidu i odmah (gladan) klanjati namaz (a imamo u vidu hadis Božijega poslanika u kojem se gladnom čovjeku preporučuje hrana pa tek onda namaz) ili da se iftari u svojoj kući sa svojm porodicom (kad već nema zajedničkog iftara) pa tek onda u džematu klanjati akšam namaz?
Da li je Boziji poslanik iftario, klanjao akšam namaz pa se ponovo vraćao na večeru?
Odgovor:
Esselamu alejkum!
Da li se prvo iftariti u potpunosti, pa onda klanjati akšam, ili se iftariti vodom i hurmama, pa klanjati namaz i tek onda ići kućama na iftar, stvar je izbora. Dozvoljeno je i jedan i drugi postupak. Prema tome, ako se džematlije ne mogu dogovoriti, neka imam odluči šta je praktičnije u konkretnom slučaju. Svaka situacija i stanje ima svoje specifičnosti na temelju kojih se donosi odluka, pa tako postupite i vi.
