Hutba reisu-l-uleme na Igmanu
IGMANSKA HUTBA
REISU-L-ULEME DR. MUSTAFE CERIĆA
( Petak, šaban 25, 1431/august 6, 2010)
قال تعالي : قل لا يستوي الخبيث و الطيب و لو أعجبك كثرة الخبيث فاتقوا الله يأولي الالباب لعلكم تفلحون (المائدة، 100)
Nije isto zlo i dobro, makar što te iznenađuje mnoštvo zla. Zato vi koji ste umom obdareni tražite zaštitu kod Allaha da biste bili uspješni (Kur'an, 5:100).
Draga braćo i sestre,
Nije isto laž i istina, makar što te zbunjuje mnoštvo laži. Zato vi koji imate dušu govorite istinu da biste bili zdravi. „Držite se istine, jer istina upučuje na dobročinstvo, a dobročinstvo vodi čovjeka u Džennet..." - kaže Alejhisselam. (عليكم بالصدق فإن الصدق يهدي إلي البر وإن البر يهدي إلي الجنّة).
Dakle, govoriti istinu i biti iskren prema svom bratu spada u najviše vrijednosti vjere islama koje treba da krase vjernika. Prema tome, najgora osobina je govoriti laž i biti neiskren prema svom bratu. Upitan „da li musliman može biti škrt i kukavica" - Alejhisselam je odgovorio - Da, musliman može ponekad biti škrt i kukavica. Ali na pitanje „može li musliman biti lažov" - Alejhisselam je odlučno odgovorio - Musliman ne može biti lažov.
To je mjera koliko je neko musliman - po istini njegova govora i po iskrenosti njegovog odnosa prema svom bratu. Zato treba upamtiti ovaj Alejhisselamov hadis u kojem se kaže: „Kad musliman sretne svoga brata i stisne mu ruku, obojica se oslobađaju grijeha kao što se drvo oslobađa suhog lišća..." (إن المسلم إذا لقي أخاه فأخذ بيده تحاثت عنهما ذنوبهما كما يتحاث الورق اليابث من الشجرة..). Isto tako, „kad se dva muslimana sretnu i rukuju, stotine blagosti se spušta na njih..." - kaže Alejhisselam (إذا التقي المسلمان فتصافحا نزلت عليهما مائة رحمة...).
Jasno je, dva su uvjeta da se spasimo od mnoštava zla koje nas „iznenađuje" i mnoštva laži koje nas „zbunjuje" - istina govora sa samim sobom i iskrenost odnosa sa drugim - sa svojim bratom. Jer laž je najveće zlo ovoga svijeta zato što nanosi boli ljudskoj duši koji se teško liječe. Jer neiskren ili dvoličan odnos prema bratu ostavlja mrlju na ljudskom srcu koju je teško oprati.
Zato je važno da danas i ovdje na Igmanu kažemo istinu, a to je da među nama ima onih koji govore laž da bi ostvarili ovozemaljsku korist; i ima među nama onih koji nisu iskreni u odnosu na svog brata u poslovima od općeg dobra za vjeru, narod i domovinu.
No, istina je i to da ima među nama onih koji govore istinu, pa makar bila gorka; i ima među nama onih koji su iskreni u odnosu na svog brata u poslovima od općeg dobra za vjeru, narod i domovinu.
Naša je obaveza da prepoznamo razliku između istine i laži te da podržimo istinu. Također, naša je dužnost da na svaki način širimo povjerenje među sobom i snažimo iskren međusobni odnos, jer jedino tako možemo svi zajedno uspjeti na ovome svijeti i nadati se spasu na drugome svijetu.
Naše stanje mnogo više ovisi o našem unutarnjem povjerenju koje treba da se temelji na istini i međusobnoj iskrenosti, nego o vanjskim napadima i podvalama.
Vremena se mijenjaju, pa tako i uvjeti našeg opstanaka i napretka. Mijenja se i karakter našeg junaštva. Danas je junak onaj koji umije zbližiti braću do zajedničkog cilja, koji zna širiti povjerenje među braćom tako da smo svi jači na putu istine i pravde, jer Allahu je draži jaki nego slabi vjernik. Danas nije junak onaj koji razdvaja braću, koji širi među braćom nepovjerenje i koji nije spreman braniti čast i ugled svoga brata.
Niko ne zna koliko će naša borba za slobodu i dostojanstvo da traje, ali svi treba da znamo da onoliko koliko bude istine u nama i iskrenosti među nama, toliko će biti i slobode i dostojanstva u našem narodu i našoj domovini.
Braćo i sestre, ako hoćete da znate šta je danas najbitnije za naš život, vjeru, slobodu, imetak i čast, onda pažljivo saslušajte ove Alejhisselamove hadise:
قال رسول الله صلّي الله عليه و سلّم: أحبُّ الاعمال إلي اللهِ بعد الفرائض إدخالُ السرور علي المسلم (رواه الطبري).
Pored glavnih farzova, Allahu je nadraže da čovjek obraduje svoga brata!
قال رسول الله صلّي الله عليه و سلّم: إذا أردتَ أن تَذْ كُرَ عيوب غيركَ فاذكرْ عيوب نفسك (رواه الرافعي).
Ako naumiš da govoriš o mahanama drugoga, sjeti se svoji vlastitih mahana!
قال رسول الله صلّي الله عليه و سلّم: أفضل الفضائل أن تصل من قطعك، و تُعطي من حرمك، و تصفح عمّن ظلمك (رواه الطبراني).
Najbolje vrline su da obnoviš prekinutu vezu, da uzvratiš lijepim onome koji ti je pravo uskratio, da oprostiš onome koji ti je nepravdu učinio!
قال رسول الله صلّي الله عليه و سلّم: الأمانة تجلب الرزق، و الخيانة تجلب الفقرَ (رواه الديلمي).
Vjernost uvećava nafaku a izdaja nafaku umanjuje!
قال رسول الله صلّي الله عليه و سلّم: من اُذِلَّ عنده مؤمن فلم ينصره و هو يقدر علي أن ينصره، أذلّه اللهُ يوم القيامة (رواه الامام أحمد).
Onoga koji gleda kako mu brata ponižavaju, a ništa ne poduzima da to sprijeći, Allah će njega poniziti na Sudnjemu danu!
Mi smo ovdje na Igmanu da donesemo istigfar (الاستغفار) - pokajanje za naše grijhe, da očitujemo isti'azu (الاستعاذ) - tražimo utočište kod Allah od svakog belaja, te da proučimo tesliju (التسلية) - salavat i selam na našeg Pjegambera Muhammeda, alejhisselama.
Mi smo ovdje da se vidimo i da jedni drugima u oči pogledamo pred Bogom i pred samim sobom. Ovdje smo i da provjerimo da li nam je žila kucavica u dobrom stanju, da li su nam sve žile od kojih ovisi naša nam zajednička sudbina u zdravom odnosu. Ovdje smo i da se podsjetimo da nas vjera uči bratskom suosjećanju i bratskoj samilosti kao najvišim moralnim vrijednostima. Jer, „u Džennet će samo suosjećajni"- kaže Alejhisselam. (لا يدخل الجنة إلا رحيم). Neki su na to kazali: - Pa, Božji Poslaniče, svi smo mi suosjećajni. Ali - dodao je Alejhisselam - nije suosjećajan onaj koji misli samo na sebe, već je suosjećajan onaj koji misli na sebe i vodi računa i o drugima. (ليس الرحيم من يرحم نفسه خاصة، ولكن الرحيم من يرحم نفسه و غيره) . Misliti na sebe znači čuvati se harama i činiti tevbu od grijeha, te uvijek misliti i raditi dobro. Voditi računa o drugome znači nikoga ne uznemirvati. - Musliman je onaj od čijih ruku i jezika su ljudi mirni. (المسلم من سلم الناس من يده ولسانه).
Zajedništvo u vjeri je najsnažniji poticaj za suosjećanje sa ljudima. Primjeri suosjećanja i odgovornosti za zajedničko dobro zajednice koji nam se nude u kazivanjima o prvim muslimanima, imaju trajnu vrijednost. U tome naročito prednjači Hazreti Omer, pravedni Halifa, koji je, kako se prenosi, prolazeći noću pored jedne družine, koja je nakon dugog puta pospala na otvorenom, ostao budan pored nje. To je primjetio Amr ibn As pa ga je upitao: - Vladaru pravednih, šta te, ponukalo da bdiješ nad tim ljudima? - Prolazeći pored ovih ljudi, vidio sam da su svi pospali od umora. Pobojao sam se da ih neko ne pokrade, pa sam ostao ovdje na straži da bi oni mirno spavali. Čuvši to, Amr ibn As mu se pridruži i tako su obojica ostali do sabaha na straži. Tako je radio Hazreti Omer i zato ga mi ovdje spominjemo, jer svi oni koji su bili na straži na Igmanu radi mira i sigurnosti našeg grada i naše zemlje su kao Hazreti Omer i kao Amr ibn As. Oni su naši zaštitnici na Dunjaluku i na Ahiretu. Alejhisselam kaže: - Zastupnici moga ummeta neće unići u Džennet zato što su mnogo klanjali i postili, već zato što su imali veliko srce, darežljivu dušu i zato što su bili suosjećajni prema muslimanima. (بدلاء أمتي لا يدخلون الجنة بكثرة صلاة ولا صيام، ولكن يدخلونها بسلامة الصدور، وسخاوة النفوس، و الرحمة لجميع المسلمين) .
Zato je važno da danas čujemo da je Alejhisselam rekao, kako prenosi Enes ibn Malik: - Trebaš znati da muslimani imaju četri haka (prava) kod tebe: prvo, da podržiš dobročinitelja među njima; drugo, da tražiš oprost grijeha griješniku među njima; treće, da posjetiš bolesnog među njima; i, četvrto, da voliš pokajnika (taiba) među njima. (أربع من حق المسلمين عليك: أن تعين محسنهم، وأن تستغفر لمذنبهم، وأن تعود مريضهم، وأن تحبّ تائبهم ) .
Ima među nama uspješnih ljudi koje treba podržati da budu još uspješniji; ima među nama griješnih ljudi kojima treba ukazati na greške i ohrabriti ih da se pokaju pred Bogom i pred ljudima i treba učiti dovu da im Allah oprosti grijehe tako da više nikad ne ponove svoj počinjeni grijeh; ima među nam bolesnih ljudi koje treba da posjetimo i sa njima podijelimo suosjećanje; ima među nama ljudi koji su se iskreno pokajali i zato im treba pomoći da u svom pokajanju ustraju. To je ono što treba da učimo i naučimo ovdje na Igmanu - da učimo dovu da se ljudska srca otvore kao što se otvorilo zemezem verelo u Meki i kao što se otvorio put ovdje na bosanskom brdu kroz koju je dolazila pomoć našem voljenom Sarajevu, kao ljubav koja treba da potekne kroz ljudska srca. Nije bez razloga rečeno: - Darežljivi neznlica je draži Allahu od pobožnog škrtice. (الجاهل السخي أحب إلي الله من العابد البخيل) .
Darežljivost podrazumijeva široku ruku, ali i široku riječ koja potiče kod ljudi blagost i mir u duši. Zato, draga braćo i sestre, ako ništa drugo budite daražljivi jedni prema drugima u lijepoj riječi i habrite jedni druge na dobrom i plemenitom putu. I nemojte nikad zaboraviti našu braću koji su ovdje na Igmanu bili na straži, a i dana su, kako bismo mi mogli mirno spavati u našem lijepom Sarajevu i u našoj dragoj domovini Bosni i Hercegovini.
Allahu Svemogući, osnaži nas istinom i osposobi nas iskrenošću u međusobnom odnosu!
Allahu Sveznajući, nauči nas da budemo suosjećajni i samilosni jedni drugima! Amin!
Allahu Plemeniti, pouči nas da znamo razlikovati istinu od laži!
Allahu Milostivi, obaspi nas bratskim povjerenjem kojim se postiže uspjeh na ovome svijetu i spas na drugome svijetu! Amin!